Po svemu sudeći – tržište nekretnina puca, a cene konačno dolaze na svoje

Promet građevinskog zemljišta pao je za 21 odsto, dok je promet poljoprivrednog zemljišta skočio 5 odsto.

Evo po kojim cenama su prodavane nekretnine u Srbiji u 2023. godini?

Najskuplji kvadrat stana u Srbiji prošle godine prometovan je u Beogradu, na opštini Savski venac i koštao je 11.475 evra po kvadratu tj. 1,64 miliona evra. Radi se o stanu u novogradnji površine 143 kvadrata. Ipak, prošle godine najskuplji prodati stan je bio više od duplo veći i skoro ceo milion evra skuplji.

Najskuplja kuća, isto prodata na Savskom vencu, koštala je 4,8 miliona evra. Najskuplji poslovni prostor prodat je u Novom Pazaru, 23.375 evra površine 88 kvadrata, a najviša ugovorena cena poslovnog prostora bila je 7,8 miliona evra opet u Beogradu.

Najskuplja garaža prodata je po ceni od čak 63.000 evra u Starom gradu u Beogradu.

Najskuplji kvadrat poljoprivredno zemljište se prodalo u Kaću po ceni od 76 evra za parcelu od 1,97 hektara, a najskuplje zemljište prodato je u Vrbasu po ceni od 3,6 miliona evra za oko 250 hektara.

Prosečne cene stanova prošle godine

U starogradnji prosečna cena kvadrata stana u Srbiji iznosila je 1.468 evra (oko 11 odsto skuplje nego 2022.), dok je u novogradnji prosečna cena kvadrata bila 1.697 evra.

Prema strukturi, prosečna površina stana u starogradnji prometovanog prošle godine iznosila je 52 kvadrata, a u novogradnji 56 kvadrata.

Prosečne cene apartmana

Što se apartmana tiče njih je prometovano oko 268 apartmana u Srbiji po prosečnoj ceni kvadrata od oko 1.371 evra u starogradnji, i 1.383 evra u novogradnji.

Garaže

Što se garaža tiče, kupljeno ih je 15.554 u Srbiji u 2023. Raspon cena garažnih prostora je bio do 600 evra u Staroj Pazovi do 63.000 koliko je prodata najskuplja u Starom gradu.

Poslovni prostori

Što se tiče cena poslovnih prostora oni su prometovani od 35 evra po kvadratu pa sve do 23.375 koliko je koštao najskuplji.

Kuće i vikendice

Kuće su prošle godine prodavane od minimalnih 400 evra, i iz RGZ kažu da je bilo više ovakvih transakcija, pa sve do 4,8 miliona evra na Savskom vencu.

Što se vikendica tiče, cene su se kretale od 1.000 evra do 350.000 evra za koliko je prodata jedna u Sopotu.

Kako se trgovalo zemljištem i po kojim cenama?

Kako ističu iz RGZ, značajan broj zemljišta je prometovan nekom drugom vrstom nepokretnosti i zemljišta te se u 27 slučajeva ne može odrediti tačna cena.

Građevinsko zemljište

Bilo kako bilo, vrednost tržišta građevinskog zemljišta ukupno je iznosilo 455 miliona evra, a cene su se kretale od 10 evra po aru do 100.000 evra po aru, a 99 odsto svog građevinskog zemljišta je plaćeno gotovinom.

Poljoprivredno zemljište

Kako beleži RGZ kod poljoprivrednog zemljišta, prosečna cena njive bila je 8.200 evra po hektaru, a cene su se kretale od 400 evra po hektaru pa preko 45.950 evra po hektaru.