I NAJBOLJI DRUG, I PSIHOLOG, I SAVETNIK Šta, u stvari, radi broker – i zašto to nije posao za svakoga
Foto: Shutterstock
Osim što su uvek u odelima i što su narodu postali poznati kao „oni što zarađuju velike pare“, brokeri su zapravo mnogo više od toga. Njihov posao je veoma odgovoran, jer barataju tuđim novcem, a neretko su u pitanju ozbiljne sume koje broje od nekoliko desetina hiljada evra, pa sve do miliona, ili milijardi.
Prva asocijacija kada kažemo berza, mora da bude broker, a Miroslav Radaković, partner u „TradeWin24“ , firmi koja godinama trguje na Beogradskoj berzi, za Bizportal objašnjava šta u stvari znači biti broker, kao i koje specifičnosti nosi to zanimanje.
– Formalno i pravno broker je posrednik između klijenta i berze. Kada klijent želi da trguje, odnosno da investira na berzi, on daje naloge brokeru, koje broker, kao ovlašćeni igrač na finansijskom tržištu, predaje nalog na berzi i obavlja transakciju. Često se broker ima nekoliko drugih funkcija, kao finansijski analitičar, nekada i investicioni savetnik, iako generalno ne bi smeo investiciono da savetuje klijente. Suštinski, broker prenosi informacije sa tržišta, to jest vesti koje su dostupne i aktuelne tog dana, stalno komunicira sa klijentom – kaže Radaković.
Radaković napominje da brokeri često imaju i ulogu psihoterapeuta, u najvećem broju slučajeva kada je klijent u minusu, ili kada je u euforiji usled nekog velikog novčanog dobitka.
– Broker je „najbolji prijatelj“ kada je u pitanju investiranje, pa često klijenti prisvajaju brokere, pa tako dolazimo i do termina „moj broker“. Kad god klijentima treba nešto, oni pozovu svog brokera, sa pitanjima: kakva je situacija, kakve su vesti, traže savete generalno. To je otprilike kompletan portfolio investicionog savetnika i izvršitelja naloga, finansijskog i psihološkog savetnika – objašnjava Radaković.
Odgovornost i predanost, iznad svega
Naš sagovornik ističe da zanimanje brokera zahteva jaku koncentraciju, veliku predanost, i ogromnu dozu odgovornosti.
– S obzirom na to da se u ovom poslu uvek radi o tuđem novcu, nekada i o ozbiljnim novčanim svotama, koncentracija mora da bude na izuzetnom nivou. Ne sme da se desi greška, ni kod jednog zareza ili cifre. Danas je to sve automatizovano, sve ide elektronskim putem, pa je klijentima omogućena savremena trgovačka platforma preko koje mogu da trguju na najvećim berzama na planeti, od Kine, Evrope i Amerike, na kojoj se najčešće i trguje. Ceo sistem mora da funkcioniše, dešava se i da sam broker nekada mora da unese nalog za transakciju u ime klijenta, a tu je koncentracija neophodna, jer samo jedna greška automatski znači gubitak i problem za klijenta – govori Miroslav Radaković.
„U IME BLAGOSTANJA NARODA…“ Kako je osnovana Beogradska berza i zašto je knjaz Miloš bio protiv
Sagovornik navodi da, u situacijama kada dođe do greške, broker preuzima apsolutno svu odgovornost za grešku, kao i da postoje otežavajuće okolnosti kada je poslovanje na berzi u pitanju.
– Svi koji se bave ovim poslom su pod burom emocija, a dve su glavne – pohlepa i strah. To su ujedno i dve najveće sile koje nas vode, jer se ipak radi o novcu. Tu je i treća sila koju predstavlja odgovornost, posebno kada je tuđi novac u pitanju, a često ove tri navedene sile znaju da iscrpe. S druge strane, posao brokera je zanimljiv, dinamičan i uzbudljiv, jer je berza najintelektualnija igra koja postoji na planeti. Tu brokeri trguju protiv najvećih umova, matematičara, fizičara i svih ostalih profesija – dodaje Radaković.
To, ponekad, ode i u neobičnom pravcu. Prema njegovim rečima, na najpopularnijoj berzi na svetu, na Volstritu, pored ekonomista i finansijskih stručnjaka, odskora su popularni i astrolozi. Radaković objašnjava da su astrološki saveti postala svakodnevica, kao i da pored brokera, klijenti tamo imaju i ličnog astrologa, na čije se mišljenje oslanjaju prilikom donošenja odluka u investiranju. Ne zvuči baš naučno potkovano, ali klijent je svetinja…
Radni dan traje oko 13 sati
Naš sagovornik objašnjava razliku između evropske i američke berze, koja je našim građanima primamljivija, ali i kako izgleda jedan radni dan brokera u Srbiji.
– Radno vreme brokera varira u zavisnosti od tržišta, takođe i u zavisnosti ščime se trguje, robom ili je u pitanju tržište berzanskih indeksa na akcije. Shodno tome radni dan obično traje oko 13 sati, iako je to često i više od toga – ističe Radaković.
– Berzanski indeksi se otvaraju u 12 uveče, a tržište robe u Čikagu (kukuruz, pšenica…) se otvara u dva sata nakon ponoći, i to se zove „predotvaranje tržišta“. Tad su slabi volumeni, slabo se trguje, ali je tržište otvoreno i transakcije mogu da se izvršavaju. Ukoliko broker ima veliku investicionu poziciju često je obaveza da se sve isprati baš u to vreme, šta se dešava na tržištu te noći i kako će se berza otvoriti.
Dodaje da tržište u Aziji takođe počinje da trguje tokom noći, onda se Evropa nadovezuje u devet ujutru, i da se na evropskim tržištima uglavnom trguje do popodneva, tačnije do 17:30, 18 časova tog dana.
– Upravo zbog toga više od 70, 80 odsto brokera u Srbiji tada mora da bude budno, na svojim radnim pozicijama, odmah uz trgovačku tablu na kojoj se trguje – kaže Radaković.
Srbi više posluju na američkoj berzi
Izgleda je američka berza znatno zanimljivija našim građanima, iako se ona otvara svakoga dana po našem vremenu u 15:30. Na njoj se trguje sve do 22 časa u sklopu redovne sesije, koja sledi nakon trgovačke sesije koja se odvija u jutarnjim satima.
– Više od 80 odsto klijenata iz Srbije trguje na američkoj berzi, dok se vrlo malo njih bavi evropskom berzom. Shodno potrebama klijenata brokeri već od devet časova počinju sa trgovačkom sesijom kada prate vesti, objave, kako bi se obavile najbolje pripreme za početak redovne sesije. Tada, u 15:30 udara čuveno berzansko zvonce, kada se uključuju veliki igrači – tada je likvidnost velika, kupci su tu, i tada kreće prava berza – objašnjava broker za naš portal.
Mnogo brokera odustalo je od ovog zanimanja
Radaković kaže da gotovo svaka domaća banka ima sopstvena brokerska odeljenja, a da nezavisnih brokera ima svega pet ili šest, dok je desetak brokerskih kuća u Srbiji koje trguju na globalnim berzama.
– Dosta je brokera koji imaju licencu, ali ne bave tim poslom, već su počeli da se bave potpuno drugačijim delatnostima posle krize 2007. godine. Realno je da u Srbiji ima oko trideset, četrdeset, aktivnih brokera, odnosno fizičkih lica sa licencom. Naše tržište je prilično malo, i tek se poslednjih nekoliko godina budi, kao i interesovanje građana, posebno za strane berze, a finansijska pismenost polako dolazi i u Srbiju – dodaje on.
Do licence brokera u nekoliko koraka
Prema rečima brokera Radakovića, za dobijanje licence brokera, potrebno je da ispuniti nekoliko uslova – da kandidat nije osuđivan, da ima visoku stručnu spremu, tačnije sedmi stepen obrazovanja. To su obavezni preduslovi za polaganje pismenog dela ispita kod komisije za hartije od vrednosti, koja je naš regulatorni organ. Posle uspešno završenog ispita dobija se licenca ovlašćenog brokera na tržištu Srbije, sa kojom trgovina može da počne.
Brokeri za nekretnine, automobile – samo popularan naziv ili?
U svakodnevici, sve više je u upotrebi termin „broker“ u sferama koje se ne odnose na finansije i berzu, međutim, da li je to ispravno?
– Kada kažemo berza, odmah pomislimo na brokera, i to jeste jedina tačna asocijacija, ali postoje i brokeri osiguranja, kao i brokeri u automobilskoj industriji, i na tržištu nekretnina. Svi oni sebe nazivaju brokerima, jer se bave posredovanjem usluga i dobara između klijenata u širem značenju. Suštinski oni nisu brokeri, već su to agenti, prodavci usluga i dobara. To je sada popularan naziv, pa vole tako sebe i da oslovaljavaju. Kada kažemo broker, to može da bude samo berzanski broker na tržištu akcija, to je prva asocijacija i tako bi trebalo da ostane – brokeri su na berzi i to jeste sinonim – objašnjava Radaković.
„Početnička sreća je karakteristična za berzu“
On je izdvojio i nekoliko zanimljivosti koje trgovanje na berzi donosi ulagačima, ali i samim brokerima.
– Praćenje performansa klijenata na tržištu, način na koji oni investiraju, kako ulažu, kako im se kreće novac, sve je to vrlo uzbudljivo. Sve češća pojava jeste da su ljudi koji ulažu novac oni koji su potpuno van struke, berze i finansija. Praksa je pokazala da svako prvo ulaganje prođe jako uspešno, i da svako iz te prve trgovine, investicije, obično zaradi lepu sumu novcu – kaže Miroslav Radaković.
On naglašava da na srednji ili duži rok, ipak dolazi do izražaja suvo znanje i „risk“ menadžment, odnosno upravljanje rizikom, koje je ključno za berzu da bi opstala.
Radaković se prisetio i jedne situacije, koja je odličan pokazatelj koliko je važno imati meru, kao i racionalan pogled na okolnosti na berzi.
– Interesantna priča stoji iza jednog klijenta, inače prosvetnog radnika iz Beograda. On je sam pravio svoju analizu i strategiju prilikom investiranja novca, usled čega je od početnih 80.000 evra napravio 1,2 miliona evra. Njegova strategija bila je jako rizična, odbijao je da proda akcije, čak i pored drugarskih i poslovnih saveta. Govorili smo mu da makar prepolovi taj iznos, da uzme profit jer je to fenomalan rezultat. Epilog svega jeste da mu je pala vrednost svega što je imao na samo 100.000 evra. To je dobar primer pohlepe koja u potpunosti zaslepi ljude, koja ne dozvoljava da racionalno sagledaju stvari, toliko da i savete profesionalaca jednostavno ne čuju – zaključuje sagovornik.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
Možda vas zanima
Najnovije iz rubrike
VREMENSKA PROGNOZA
Beograd
Novi sad
Kursna lista
Kriptovalute
Preporuka
