NADA UMIRE POSLEDNJA Indeksi na berzama rastu, svi očekuju kraj dizanja kamatnih stopa

BizPortal | 09:30 | 18.06.23 Finansije

Pozitivno razmišljanje na tržištu novca.

Foto: Pixabay/geralt

Nada umire poslednja, glasi izreka, a može se primeniti i na ono što se dešava na svetskim berzama. Cene deonica prošle nedelje su porasle, jer se ulagači nadaju da se bliži kraj ciklusu podizanja kamata, premda centralne banke poručuju da bi ih zbog i dalje visoke inflacije trebalo dodatno povećati.
Na Vol Stritu je Dow Jones prošle nedelje ojačao 1,2 odsto, na 34.299 bodova, dok je S&P 500 porastao 2,6 odsto, na 4.409 bodova, a Nasdaq indeks 3,25 posto, na 13.689 bodova.

U fokusu ulagača prošle nedelje bila sednica čelnika američke centralne banke (FED), koji su u sredu odlučili da zadrže kamate nepromenjene, u rasponu od 5 do 5,25 posto.

Nakon što je na 10 sednica zaredom Fed povećao kamate, ovo je prvi put da ih je ostavio nepromenjenim, jer čelnici centralne banke žele da vide kako će dosadašnja podizanja kamata uticati na privredu i inflaciju.

Međutim, prognoze čelnika centralne banke pokazuju da do kraja godine očekuju još barem dva povećanja kamata, i to u raspon od 5,50 do 5,75 odsto, piše Seebiz.

Ipak, tržište u to ne veruje.

Rast S&P 500 i Nasdaqa na najviše nivoe u 14 meseci zahvaljuje nizu podataka – o slabljenju inflacionih pritisaka, rastu trgovine na malo, stagnaciji zahteva za pomoć nezaposlenima i oštrom padu uvoznih cena – koji su podstakli spekulacije da Fed ipak neće povećati kamate na nivoe koje njegovi čelnici očekuju.

– Nakon podataka koji ukazuju na slabljenje inflacionih pritisaka i otpornost privrede, cene deonica su porasle, a prinosi na obveznice pali, jer ulagači ne veruju da će Fed biti tako agresivan kako nastoji da pokaže. Rečju, tržište ne veruje da će Fed još dva puta u ovoj godini podići kamate – kaže Ros Mejfild, strateg u kompaniji Baird.

Na tržištu novca sada se procenjuje da postoji oko 67 odsto izgleda da će Fed u julu podići kamate za daljih 0,25 procentnih bodova, a da bi u decembru mogao da počne da smanjuje cenu novca.

Zahvaljujući rastu cena deonica tehnoloških divova, boljim nego što se očekivalo poslovnim rezultatima kompanija i nadi ulagača da je američka centralna banka pri kraju sa zaoštravanjem monetarne politike, S&P 500 porastao je više od 20 odsto od oktobra, kada je zaronio na svoj najniži nivo u prošloj godini.

I na evropskim berzama prošle nedelje cene deonica su porasle, premda je Evropska centralna banka dodatno povećala kamatne stope za 0,25 postotnih bodova i najavila još bar jedno podizanje cene novca.

Londonski FTSE ojačao je 1,1 odsto, na 7.642 boda, dok je frankfurtski DAX skočio 2,55 odsto, na 16.357 bodova, a pariški CAC 2,4 odsto, na 7.388 bodova.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.